Fond za obrazovanje Roma organizuje šest javnih konsultacija o budućnosti obrazovanja Roma. Sastanci će se održavati onlajn, preko Zoom-a, između 7. i 12. aprila. Pozivamo organizacije, javne institucije i zainteresovane strane koje žele da učestvuju u ovom procesu razmena ideja da se registruju. Prve dve javne konsultacije zakazane su za 7. april.
Prvi sastanak, koji počinje u 10.00 CET, je međunarodnog karaktera, tako da će jezik komunikacije biti engleski. REGISTRUJTE SE OVDE
Druga javna konsultacija 7. aprila namenjena je organizacijama, institucijama i zainteresovanim stranama iz Severne Makedonije i počeće u 14.00 CET. REGISTRUJTE SE OVDE
11. april
Međunarodne konsultacije, 10.00 CET – REGISTRUJTE SE OVDE
Konsultacije sa rumunskim organizacijama, institucijama, zainteresovanim stranama, 14.00 CET – REGISTRUJTE SE OVDE
12. april
Konsultacije sa bugarskim organizacijama, institucijama, zainteresovanim stranama, 15.00 CET – REGISTRUJTE SE OVDE
Konsultacije sa srpskim organizacijama, institucijama, zainteresovanim stranama, 18.00 CET – REGISTRUJTE SE OVDE
Vaše povratne informacije i uvidi će biti prikupljeni tokom konsultativnih dijaloga. Možete ih poslati i pismenim putem na consultations@romaeducationfund.org.
Obrazovanje Roma i Fondacija za obrazovanje Roma: dokument za konsultacije
- Osnovne informacije
Loše obrazovanje predstavlja i uzrok i posledicu začaranog kruga marginalizacije Roma i niskog nivoa njihove uključenosti u javni život. Zbog toga je za EU, međunarodne donatore i nacionalne vlade koji nameravaju da poboljšaju stanje u romskim zajednicama obrazovanje najvažniji prioritet u okviru romskih politika, finansiranja i projekata. Upravo je na osnovu ovakvog shvatanja, 2005. godine osnovana Fondacija za obrazovanje Roma (u daljem tekstu: FOR).
Do dana današnjeg, sistemi formalnog obrazovanja ne uspevaju da uključe romsku decu niti da im pruže inkluzivno i kvalitetno obrazovanje. Ti sistemi se isto tako neuspešno bave i kulturnom dimenzijom, istorijom i društvenom dinamikom Roma kao konstitutivne etničke grupe u evropskim državama.[1] Zdrav osećaj romskog identiteta – umesto osećanja inferiornosti i srama, zasniva se, između ostalog, i na dobrom poznavanju romske istorije, kulture, jezika i doprinosa glavnim događanjima u društvu i to je preduslov za uključivanje Roma u javni život kako bi došlo do napretka u njihovim užim zajednicama, ali i u širim zajednicama i celokupnom društvu.
Najnoviji izveštaj Agencije Evropske unije za osnovna prava pokazuje poražavajuće rezultate u 10 zemalja EU,[2] uključujući sledeće:
- u poslednjih pet godina, povećan je broj Roma koji smatraju da su doživeli diskriminaciju kada su bili u kontaktu sa predstavnicima škola,
- kod dece starosti od 6 do 15 godina povećana je segregacija u školama,
- udeo romske omladine starosti između 20 i 24 godine sa makar završenom srednjom školom ostao je u velikoj meri na istom niskom nivou.
Glavni uzrok ovih problema potiče još iz 19. veka, kada je uvedeno masovno obrazovanje da bi se promovisala ideja nacionalne pripadnosti i negovale veštine potrebne za novonastale industrije. U poslednjih 30 godina, društvene, ekonomske i političke tranzicije i krize destabilizovale su naša društva, zbog čega je došlo do porasta isključujućeg nacionalizma. Zbog toga se još uvek suočavamo sa niskim kvalitetom obrazovne podrške, naročito u većinski romskim zajednicama, manjkom odgovarajućeg ulaganja u školsku infrastrukturu, zanemarivanjem od strane nastavnika i neznanjem. Romi su u svojim državama i dalje stranci ili drugorazredni građani, a materijalna i konceptualna nesigurnost u obrazovnim institucijama odražava ovu društvenu i političku realnost.
2. Pristup u okviru Fondacije za obrazovanje Roma
Glavni pristup u prošlosti, u koji je FOR ulagao zajedno sa svima ostalima koji su sa nacionalnim državama radili na obrazovanju Roma, jeste bio pristup „protiv segregacije“ zatvaranjem škola koje su pružale obrazovanje lošeg kvaliteta pre svega romskim đacima, i/ili prevoz romske dece do „neromskih“ škola, u nadi da će etnički raznolika sredina moći da ponudi bolje individualne mogućnosti za razvoj. Ovaj pristup se pak pokazao neefikasnim kod romskih đaka, a čak u nekoj meri i više štetan po njih, jer ih je kao neželjene „goste“ izložio direktnim oblicima rasizma.
Iako nije FOR sam odgovoran za ovu situaciju, sasvim je opravdano da organizacija koja predstavlja najveću nevladinu organizaciju u ovoj oblasti u poslednjih 17 godina preispita svoj rad. FOR je intervenisao polazeći od nade da će se „premošćavanje razlika u obrazovnim rezultatima između romskog i neromskog stanovništva“ dogoditi kao posledica delovanja protiv segregacije i kroz programe stipendija koje će dodatno podržati nacionalne vlade. Na osnovu tih pretpostavki, FOR je razvio različite modele i projekte koji su svakako dali pozitivan doprinos. Pokazatelj toga može biti izvestan napredak koji je ostvaren u oblasti obrazovanja, nasuprot drugim prioritetnim oblastima, tokom Dekade inkluzije Roma 2005–2015.
Međutim, s obzirom na, 1) pogoršanje stvarnog stanja u romskim zajednicama, 2) političko okruženje i politike rastućeg etnonacionalizma i slabljenja političke volje u smeru pro-romskih politika, 3) krizu u Evropi nastalu usled pandemije bolesti Kovid-19 i rata u Ukrajini, čime je ekonomska i energetska ugroženost postala vidljivija, kao i 4) nove prilike koje su se pojavile kao odgovor na globalne izazove, poput zelene i digitalne tranzicije, FOR treba sa distance da preispita svoje opšte strateške pretpostavke imajući u vidu da se situacija sada umnogome razlikuje od perioda kada je organizacija osnovana.
Od svog osnivanja, FOR je stekao zavidno iskustvo u uspešnom upravljanju i sprovođenju projekata, razvijajući inovativne modele i pristupe i negujući odnose sa ključnim zainteresovanom stranama. Kako bi iskoristili dostupne resurse na mnogo efikasniji način i u okviru romskih zajednica ostvarili rezultate većih razmera nego što je to moguće na projektnom nivou, rukovodstvo u Fondaciji za obrazovanje Roma posvećeno je temeljnom preispitivanju teorije promena i strategije u okviru organizacije.
3. Razmatranja u okviru buduće strateške orijentacije Fondacije za obrazovanje Roma
Na osnovu kratke kontekstualne analize koju smo predstavili gore, FOR razmatra sledeće promene:
- Naša misija treba da se promeni iz „doprinosimo premošćavanju razlika u obrazovnim rezultatima između romskog i neromskog stanovništva“ u „gradimo rezilijentnost kroz obrazovanje“. Ovaj pristup podrazumeva negovanje ljudskih resursa imajući na umu napredak zajednice – nasuprot samo napretku pojedinca – gde nam je cilj da umnožimo naše napore i investicije.
- FOR treba da postane centar za inovacije, i da primenjujući nove metode i digitalne tehnologije poveže romske zajednice sa sadašnjim mogućnostima i trendovima u obrazovanju i zapošljavanju.
- Naš fokus u pružanju obrazovnih usluga, pomoći, zagovaranju politika i istraživanju treba da bude usmeren ka velikim romskim zajednicama širom Evrope, jer se odatle napori mogu proširiti na nacionalni nivo i dalje, po potrebi.
- Da bismo imali veći učinak, naši napori na ciljanim lokacijama treba da budu usklađeni sa investicijama ostalih pouzdanih romskih i pro-romskih aktera, u oblastima preduzetništva, zapošljavanja, umetnosti i kulture, građanskog obrazovanja i uključivanja i tako dalje.
- Promocija i korišćenje romskog jezika, istorije i kulture treba da postane deo naših napora kako bismo odgajili iduće generacije obrazovanih Roma. Izgradnja ponosa, samopouzdanja i osećaja pripadnosti kod budućih generacija romskih lidera i pristalica ključni su za poboljšanje situacije u romskim zajednicama srednjoročno i dugoročno gledano.
- Treba da iskoristimo dobra iskustva Fondacije za obrazovanje Roma kako bismo dalje unapredili angažovanje i preuzimanje zasluga i odgovornosti kod romskih porodica i zajednica. Umesto da ih posmatramo kao korisnike, članovi zajednice treba da budu uključeni kao partneri u okviru naših zalaganja za razvoj obrazovanja i izgradnju rezilijentnosti. Uključeni u naše aktivnosti treba da daju svoj doprinos našim zajedničkim obavezama i kroz svoje resurse (svoje vreme, rad, finansijski, nenovčano).
- Naše intervencije treba da se zasnivaju na znanju i istraživanju u kojima koristimo najmodernije analitičke alate.
4. Naredni koraci
U okviru našeg strateškog postupka razmatranja, pozivamo ključne zainteresovane strane na konsultacije o budućem strateškom pravcu Fondacije za obrazovanje Roma. U sklopu ovog delovanja, pozivamo vas da kao svoj doprinos pošaljete odgovore na sledeća pitanja:
- Po vašem mišljenju, koje su ključne pretnje i glavne prilike za preokret tendencije pogoršanja rezultata u obrazovanju Roma na makro nivou?
- Kakvu ulogu treba da ima FOR u ovim poduhvatima?
- Šta smatrate da nedostaje na spisku gorenavedenih razmatranja o budućem strateškom opredeljenju i pristupu Fondacije za obrazovanje Roma?
- Kakav je odnos između ovih novih razmatranja i vaših strateških i finansijskih prioriteta u narednim godinama?
Odgovore ćemo prikupljati usmeno tokom konsultativnih dijaloga sa zainteresovanim stranama, a možete ih poslati i u pisanom obliku na imejl adresu consultations@romaeducationfund.org.
[1] Pogledajte izveštaj koji je naručio Savet Evrope od Instituta Georg Ekert u partnerstvu sa Fondacijom za obrazovanje Roma pod nazivom „Zastupljenost Roma u evropskim nastavnim planovima i programima i udžbenicima. Analitički izveštaj“, koji je na engleskom jeziku dostupan na sledećem linku: https://repository.gei.de/handle/11428/306
[2] https://fra.europa.eu/en/publication/2022/roma-survey-findings
